Напустио нас је наш колега у пензији, Ђорђе Грујић, учитељ Бимбула. Дошао је у
ову школу 1964. године и остао у њој све до одласка у пензију. Учио је и васпитавао многе
генерације које су израстале у добре вредне, поштене и искрене људе.
Неки људи изаберу занимање, а некога занимање изабере. Да је целога живота
био само учитељ и ништа друго и тада би његов живот био неизмерно вредан и испуњен.
,, Не може се вратити дуг“, рекао је један писац. Колико је учитељ Ђорђе задужио своје
ђаке, пионире, извиђаче, заиста се не може вратити, али се може ширити, преносити на
изданке овог времена. Није их научио само словима, бројевима, читању, фискултури већ и
неизмерној љубави према природи, свом и другим народима. Неуморно путујући са
својим ђацима и извиђачима усадио им је вечиту потребу за кретањем и истраживањем.
1987 године на смотри извиђача из целе СФРЈ уљмански извиђачи које је учитељ Ђорђе
водио представљали су Војводину. Генерација ученика рођених 1965 године била је
првак СФРЈ у пружању прве помоћи под његовим вођством.
Захваљујући њему бројне генерације уљманских ученика обогатиле су свој дух
непроцењивим успоменама из детињства, ђачког и извиђачког доба. Никада га не могу
заборавити.
Радо је као пензионер долазио на школске прославе и увек био радо биђен гост.
Био је вољени учитељ и цењени колега. Несебично је пружао своју помоћ и знање
млађим колегама. Нека му је вечна слава и хвала.