О ШКОЛИ

Седиште основне школе „ Бранко Радичевић“ је у Уљми, Трг Ослобођења бр.3.

Нова школска зграда је први пут примила ученике 01.09.1963. године и данас у свом саставу има 27 одељења, 22 одељења од I до IV разреда и 8 одељења од V до VIII разреда.

Осим матичне школе, настава се одвија и у издвојеним одељењима од I до IV разреда у Влајковцу, Шушари и Ритишеву, и то на два језика, српском и румунском наставном језику.

Матична школа у Уљми организује образовно- васпитни рад на српском наставном језику. У свом саставу има укупно 16 одељења: 8 одељења су од I до IV разреда I 8 одељења су од V до VIII разреда.

Тренутно у матичну школу свакога дана на наставу путује 31 ученика из Влајковца, 14 из Шушаре, 1 из Загајице. То су ученици од V до VIII разреда и свима је обезбеђен бесплатни превоз.

Матична школа организује и припремни предшколски програм у забавишту у оквиру школе. Деца су подељена у две забавишне групе а предшколски програм се изводи на српском наставном језику.

Основна школа „ Бранко Радичевић “ у Уљми у свом саставу има издвојена одељења од I до IV разреда у Влајковцу, Шушари и Ритишеву.

У издвојеном одељењу у Влајковцу се образовно-васпитни рад одвија на српском и румунском наставном језику. У 3 одељења од којих је 1 комбиновано, настава је на српском језику, а једно комбиновано одељење је на румунском језику. Организована је и једна припремна предшколска група у којој се такође остварује програм на српском и румунском наставном језику.

У Ритишеву се образовно-васпитни рад организује на румунском језику у 3 одељења, од којих је једно комбиновано, а припремни предшколски програм реализује васпитачица у једној групи.

У Шушари је рад организован на српском наставном језику у 2 комбинована одељења а предшколски програм такође остварују учитељи.

Историјат

Историјат школе

Године 1772. основана је вероисповедна српска школа у Уљми. Све до 1878. године радио је у Уљми по један до два учитеља, а онда се број учитеља и ученика из године у годину повећао. До завршетка И светског рата настава је извођена на мађарском језику са шест разреда. Од 1918. настава се у школи изводи само на српском, тадашњем српскохрватском језику.

Године 1946. отворена је прогимназија која касније обухвата основну школу и непотпуну гимнауију. Јединствена школа Осмољетка ствара се 1950. године. Почетком 1958. осмољетка у Уљми добија данашњи назив Осмогодишња школа ,, Бранко Радичевић“.

На почетку 1959. године број ученика се нагло повећао јер су овој школи припојени виши разреди из Влајковца, а 1962. и из Шушаре као подручно одељење. Новембра 1963. завршена је и званично отворена нова школска зграда.

Пошто је решен проблем простора оснивају се бројне секције, као на пример фото секција, групе, ученичке организације, извиђачки одред.

Уоквиру прославе 200. годишњице постојања школе Уљма је била домаћин општинске смотре културно уметничких друштва, а такође је тада у Уљми одржано првентво Војводине у шаху.

До сада је школа и појединци за многобројне друштвене и стручно наставне активности добила велики број признања, међу којима се налази Октобарскса награда града Вршца једна уручена школи 1972, а друга директорки Борици Опричић 1976.

Године.1979. за изванредне заслуге у васпитању и образовању Скупштина СР Србије додељује директорки школе Борици Опричић Републичку награду,,25 мај“ коју је она примила у име колектива.

У школској 2008/2009. години уписано је укупно 527 ученика на 2 наставна језика. Ученици су распоређени у 27 одељења. Из Влајковца путује од V-VIII 43 ученика, а из Шушаре 12. Матична школа у Уљми организује образовно-васпитним рад на српском језику, у издвојеним одељењема у Влајковцу настава се одвија на српском и ромунском језику, у Ритишеву на ромунском и у Шушари на српском језику. Двојежчност потпомаже васпитање деце у неговању различитости, међусобне толеранције и уважавања.

Припремни предшколски програм у забавишту такође се одвија при школама са укупно 3 васпитачице. У школи је данас запослено 54 радника, од чега је 40 наставника непосредно ангажовано у настави, педагагог и директор.

Историјат Уљме

Име места:Појављује се при крају Турске владавине (1713.), са 12 домова. Године 1911 назив места Хомоксеил а 1922 год. Уљма.

Уљма је 1716 год. припојена вршачком диштриту темишварског Баната и имала је 20 кућа а 1722 год. становници села Избиште су због оскудице воде хтели да се пресели у Уљму. У јесен 1739. године, 300 Турака је силом од становништва отело оброк.

После тога је Уљма новим Преласком бројно ојачала. 1746.-49. узела је општина у закуп пољско добро ,, Мало Николинци “ 1749. пописано је 81 кућа. Од 1750 год. био је овдашњи свештеник прота паланачког протопрезитерата.

Године 1773. додељена је Уљма илирској, а 1776. немачко-банатској граничарској регименти. Године 1778. сазидана је богомоља и започело је вођење црквених матрикула 1782 год. пописано је 1579 год. православних становника. А већ 1827 год. било је 2773 становника, од којих римокатолика 31, православних 2233, реформата 5, евангелиста 4.

Уљма је додељена српском батаљону 1838 год. а 1845. српској регименти. Године 1846. било је три свештеника на 2303 становника православне вероисповести. Исте године општина је имала пошту.

Године 1854,-58. подигнута је данашња српска црква 1854 год. припадала је Избиштанској компанији и бројала је 2602 душе.

Године 1873. припојена је тамишком комитату. 1884 год. Јаша Томић и Лазар Нанћић приредили су у овоме месту протестни збор против,, Великогкикиндског српског програма „, који је растурен од мађарског хусар.

8. децембра 1894. отворена је железничка станица. Уљма је бројала 1869 год. 2734 становника, године 1880.: 2923 становника, 1890 г.: 3.364 становника, 1900 г.: 3.571, а 1910.: 3.878 душа

Број становника Уљме је последњих двадесетак година у опадању. У селу се бележи негативан природни прираштај што значи да више људи у току године умре него што се деце роди. Мушкараца има више (1812) него жена (1786). Просечна старост мушкараца је 37 година а жена 39,4 године. Највећи број домаћинстава има једног до два члана (211 домаћинство има једног а 249 домаћинстава има два члана). Просечан број чланова у једном домаћинству је нешто више од три (3,3).

Највећи проценат становника (83,01%) се изјашњавају као Срби (2 987), Румуна је 11,11% (или 400 људи), Мађара 0,63% (23), Хрвата 0,27% (10 људи), Рома 0,27% (10) док је непознато 3,25% или 117 становника.

Велики број људи је на привременом раду у иностранству, најчешће у земљама Европска уније. Образовна структура становништва је доста неповољна. Највећи број људи има завршену само основну школу, док је мањи број са средњом стручном спремом. Само 2% становништва има високу стручну спрему тј. завршен факултет.

Привреда Уљме

Основна привредна делатност становништва Уљме је земљорадња. Највеће површине 4 926,7 ха су под ораницама а има доста и ливада, пашњака као и винограда (укупно 852,3 ха). Највише се сеју кукуруз, пшеница и шећерна репа, а од животиња се највише гаје свиње, говеда, овце и живина.

У различитим привредним делатностима ради 1204 становника. Пољопривредом се бави 664 становника, у индустрији ради 257, у трговини и туризму 75, у образовању 28, у здравству и социјалној заштити 45 итд.

Запослени

1. Панић Дејан Директор школе

2. Милошев Емилија Педагог

3. Димитријевић Станислав Психолог

4. Радошевић Горан Секретар школе

5. Кларић Оливера СРПСКИ ЈЕЗИК

6. Стефанов Татијана СРПСКИ ЈЕЗИК

7. Даја Маја СРПСКИ ЈЕЗИК КАО НЕМАТЕРЊИ I-IV

8. Аржентар Бранкица МАТЕМАТИКА

9. Остојић Предраг МАТЕМАТИКА

10. Каменовић Светлана Изборни страни језик V-VIII Немачки

11. Шашић Ивана Страни језик V-VIII Енглески

12. Барна Петровић Мелинда ЛИКОВНА КУЛТУРА

13. Росић Наталија БИОЛОГИЈА

14. Разуменић Ивана ХЕМИЈА

15. Берчег Евгеније ФИЗИКА

16. Пешић Јелена ИСТОРИЈА

17. Иану Оливера МУЗИЧКА КУЛТУРА

18. Грубишић Југослав ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

19. Мартиновић Стела ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

20. Павловић Татјана ИНФОРМАТИКА

21. Јанкулов Оливер ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

22. Васић Гордана ГЕОГРАФИЈА

23. Тодоровић Александар ВЕРОНАУКА – СРПСКО ПРАВОСЛАВНА

24. Долинга Георге ВЕРОНАУКА – СРПСКО ПРАВОСЛАВНА

25. Букован Моника ВЕРОНАУКА – КАТОЛИЧКА

26. Брзевић Валентина Страни језик I-IV Енглески

27. Остојић Лазар РАЗРЕДНА НАСТАВА

28. Јованчић Јованка РАЗРЕДНА НАСТАВА

29. Николовски Снежана РАЗРЕДНА НАСТАВА

30. Јокић Гордана РАЗРЕДНА НАСТАВА

31. Атанацков Снежана РАЗРЕДНА НАСТАВА

32. Нешић Ружица РАЗРЕДНА НАСТАВА

33. Грнчарски Верица РАЗРЕДНА НАСТАВА

34. Попов Весела РАЗРЕДНА НАСТАВА

35. Кангрга Гордана Страни језик I-IV Енглески

36. Николић Новица РАЗРЕДНА НАСТАВА

37. Вуишак Сузана РАЗРЕДНА НАСТАВА

38. Славуј Едита РАЗРЕДНА НАСТАВА

39. Варађан Ана РАЗРЕДНА НАСТАВА

40. Васић Виорика РАЗРЕДНА НАСТАВА

41. Љуба Виорика РАЗРЕДНА НАСТАВА

42. Котрла Марјана РАЗРЕДНА НАСТАВА

43. Богош Виорика РАЗРЕДНА НАСТАВА

44. Билас Јелена РАЗРЕДНА НАСТАВА

45. Жебељан Петар ИСТОРИЈА

46. Јокић Душица Административно-финансијски радник

47. Стојанов Борислава Руководилац рачуноводства

48. Панић Јовица Домар школе

49. Јованчић Бора Ложач

50. Jокић Небојша Ложач

51. Јовановић Јелена Сервирка у школској кухињи

52. Атанацков Санела Помоћни радник

53. Гавриловић Светлана Помоћни радник

54. Атанацков Јелица Помоћни радник

55. Вељић Ненад Помоћни радник

56. Раковић Емилија Помоћни радник

57. Васић Марија Помоћни радник

58. Сич Маријета Васпитач

59. Питик Драгана Васпитач

60. Роман Софија Васпитач

61. Журка Аорика васпитач